Terapija igrom odnosi na veliki broj metoda lečenja i terapije dece kroz igru. Terapija igrom se razlikuje od redovne igre po tome što terapeut pomaže deci da se pozabave i reše sopstvene probleme. Terapija igrom temelji se na prirodnom načinu na koji deca uče o sebi i svojim odnosima u svetu oko sebe. Kroz terapiju igrom deca uče da komuniciraju sa drugima, izražavaju osećanja, menjaju ponašanje, razvijaju veštine rešavanja problema i uče razne načine odnosa sa drugima. Igra pruža bezbednu psihološku distancu od njihovih problema i omogućava izražavanje misli i osećanja primerenih njihovom razvoju.

Terapija igrom se definiše kao „sistematska upotreba teorijskog modela za uspostavljanje interpersonalnog procesa u kome obučeni terapeuti igre koriste terapeutske veštine  igre kako bi pomogli malim klijentima da spreče ili reše psihosocijalne poteškoće i postignu optimalan rast i razvoj (Association of Play Therapy).

Ona se primenjuje kod dece starosti između 3 i 11 godina. 

Terapija igrom može pomoći deci u sledećim slučajevima: 

• Kada je dete ili neki blizak clan porodice suočen sa medicinskim procedurama, hroničnim oboljenjima ili palijativnom negom;

• Kada dete pokazuje problematično ponašanje u školi (agresivno ili ljuto ponašanje)

• Kod određenih porodičnih pitanja 

✓    razvod, 

✓ teška adaptacija na vrtić,

✓ odbijanje odlaska u školu, 

✓ dolazak novih članova porodice, razdvajanje ili smrti bliskog člana porodice

✓ prirodne katastrofe ili traumatični događaji

✓ nasilje u porodici, 

✓ zlostavljanje ili zanemarivanje)

• anksioznost, depresija, tuga kod deteta

• poremećaji ishrane 

• enureza (nekontrolisano umokravanje) i enkompreza (nekontrolisana defekacija)

Terapija igrom pomaže deci:

• Da postanu odgovorniji za ponašanje i razvijaju uspešnije strategije.

• Da razvijaju nova i kreativna rešenja problema.

• Da razvijaju poštovanje i prihvatanje sebe i drugih.

• Da nauče da doživljavaju i izražavaju emocije.

• Da neguju empatiju i poštovanje misli i osećanja drugih.

• Da nauče nove socijalne veštine i veštine relacije sa porodicom.

• Da razviju samoefikasnost i samim tim bolju sigurnost u svoje sposobnosti.