Ukoliko roditelj ima nedoumica i izazova u vezi sa svojim vaspitnim pristupom, kao i ukoliko nije  siguran zbog čega njegovo dete pokazuje određeno ponašanje, jako je važno potražiti pomoć od profesionalne osoba koja poznaje dečiju psihologiju i razvoj, kao i strategije kako da podstakne detetov emocionalni i socijalni razvoj, što može dovesti do bolje atmosfere i veće saradljivosti između članova porodice u domu.  

Na prvi susret sa dečijim psihologom, roditelji dolaze bez deteta kako bi se osećali potpuno slobodni da govore o svojim izazovima i problemima na koje nailaze, kao i šta bi voleli da promene u odnosu između deteta i sebe.

Kada roditelj izloži svoje izazove i dileme, onda se u toku daljeg razgovora roditelji i psiholog fokusiraju  na "istoriju" deteta. 

Razgovara se  o sledećim temama:

       trudnoća;

·         porođaj;

·         prva detetova godina života;

·         ključne razvojne tačkamae u prošlosti sve do današnjih dana

·         temperament deteta

·         važne osobu u detetovom životu

·         atmosfera u porodičnom domu

Kroz tačno strukturisani razgovor, dečiji psiholog dobija uvide u to koji su roditeljski izazovi, kao i zašto se dete ponaša na određen način.

Na sledećem susretu, na osnovu svih informacija koje roditelji i dečiji psiholog razmene,  timski se definišu ciljeve i strategiju daljeg rada sa porodicom, roditeljima ili detetom.

Strategije koje možemo da primenimo kako bi se ispunili ciljevi rada mogu biti sledeći:

·         Razvoj određenih roditeljskih kompetencija kroz edukaciju i koučing,

·         Terapija igrom za dete;

·         Filijalna terapija za roditelja i dete;

·         Psihoterapija roditelja. 

Kada se dogovore ciljevi, strategije i naredne korake, sledi  vredan i produktivan rad, i na svakih 5 do 10 seansi/susreta (sa detetom ili roditeljem) prati se ispunjenje ciljeva kroz ponovne jednočasnovne susrete. 

Naravno, roditelji i stručnjak su sve vreme u komunikaciji telefonski ili putem poruka ukoliko za to postoji potreba.

U situacijama kada se roditelj oseća da jako teško uspostavlja saradnju  sa svojim detetom, kao i u situacijama kada roditelj uviđa da njegovo dete ima određene “simptome” ili problem u ponašanju kod kuće, u školi ili u vrtiću (teška adaptacija, drugačije ponašanje i sl), filijalna terapija može biti jedno od veo ma uspešnih rešenj a. Ova vrsta terapije je korisna u situacijama kada porodica prolazi kroz razvod, ili kroz neku krizu kao što je adaptacija na vrtić, dolazak novog člana, preseljenje, polazak u školu ili razvod. 

Takođe, toplo se preporučuje u situacijama kada je dete usvojeno i potrebno mu je neko vreme da se privikne na nove okolnosti. 

Šta je filijalna terapija? 

Filialna terapija pruža roditeljima obuku osnovnih tehnika terapije igrom, kako bi ih mogle koristiti sa sopstvenom decom. Ovaj modalitet nastao je kao grupni porodični program i bio je jedna od prvih sistemskih intervencija porodične terapije.

Zasnovana na uverenju da roditelji mogu naučiti potrebne veštine da postanu terapeutski agenti u životu svoje dece, filijalna terapija uključuje članove porodice kao glavne uzročnike promene, nudeći jedinstven pogled na terapijski proces. 

Obučena profesionalna osoba  edukuje roditelje o ovoj metodi, a zatim pruža nadzor i smernice dok roditelji usvajaju veštinu.

Nakon samo dva do tri meseca odnos između deteta i roditelja može biti promenjen na bolje, a nivo saradljivosti pomeren na viši nivo. 

Edukacija roditelja za filijalnu terapiju se može odvijati u savetovalištu ili online.